Dok­to­ri­ca Hit­ne me­di­cin­ske po­mo­ći u Bu­dvi Ja­na Bo­van op­tu­že­na je tek nakon četiri godine istrage za ne­sa­vje­sno li­je­če­nje po­koj­nog Sava Kovačevića. Bo­van se te­re­ti da ni­je pred­u­ze­la sve mje­re ka­ko bi utvr­di­la zdrav­stve­no sta­nje pa­ci­jen­ta. Pre­ma na­vo­di­ma iz op­tu­žnog ak­ta, dok­to­ri­ca se, utvr­đu­ju­ći di­jag­no­zu, po­u­zda­no oslo­ni­la na iz­ja­vu pa­ci­jen­to­vog bra­ta, a di­jag­no­sti­ko­va­la je sa­mo al­ko­ho­li­sa­no sta­nje umjesto izliva krvi u mozgu i uputila ga kući da miruje. Pri to­me, ni­je pred­u­ze­la neo­p­hod­ne rad­nje ko­ji­ma bi utvr­di­la da je S.K. imao mo­žda­ni udar.
To­kom is­tra­ge utvr­đe­no je da je dok­to­ri­ca spor­nog 9. sep­tem­bra 2014. go­di­ne, ka­da je u Hit­nu po­moć pri­mljen Kovačević, usta­no­vi­la da je pa­ci­jent u al­ko­ho­li­sa­nom sta­nju, na­kon če­ga ga je ot­pu­sti­la na kuć­no li­je­če­nje. Pa­ci­jen­to­vom bra­tu na­gla­si­la je da je po­treb­no da Kovačević stro­go mi­ru­je i da ga re­dov­no obi­la­zi i kon­tro­li­še nje­go­vo sta­nje. Po iz­la­sku iz Hit­ne po­mo­ći pa­ci­jen­tov brat osta­vio je Kovačevića u vo­zi­lu „pik-ap”, gdje ga je obi­la­zio. Me­đu­tim, na­kon ne­ko­li­ko ča­so­va je pre­mi­nuo.
Ob­duk­ci­jom je utvr­đe­no da je smrt na­stu­pi­la usled mo­žda­nog uda­ra. Vje­šta­ci, ipak, ni­je­su pre­ci­zi­ra­li da li bi pa­ci­jent pre­ži­vio da je lje­kar­ka od­mah utvr­di­la da je imao mo­žda­ni udar i da mu je da­la po­treb­nu te­ra­pi­ju za to.
– Ni­je mo­gu­će po­u­zda­no se iz­ja­sni­ti da li bi do­šlo do smrt­nog is­ho­da da je kod S.K. usta­no­vlje­na di­jag­no­za kr­va­re­nja u mo­zgu i da mu je pru­že­na kom­plet­na te­ra­pi­ja i mje­re ko­je se pred­u­zi­ma­ju kod mo­žda­nog uda­ra. Me­đu­tim, po­sto­ja­le bi ve­će šan­se za pre­ži­vlja­va­nje. Smr­ti po­koj­ni­ka do­pri­nio je i nje­gov bo­ra­vak u ge­pe­ku vo­zi­la, u ne­po­volj­nom po­lo­ža­ju, u vre­me­nu od ot­pu­šta­nja iz HMP do nje­go­ve smr­ti – na­ve­de­no je u na­la­zu vje­šta­ka.
To­kom is­tra­ge dok­to­ri­ca je ne­gi­ra­la kri­vi­cu. Re­kla je da ni­je tač­no da ni­je ura­di­la ori­jen­ta­ci­o­ni pre­gled ne­u­ro­lo­ški, tvr­de­ći da u mo­men­tu pri­je­ma ni­je imao he­mo­ra­gi­ju. Tvr­di­la je i da je oba­vi­la sve po­treb­ne ana­li­ze i da je pa­ci­jen­ta za­dr­ža­la na po­sma­tra­nju dva sa­ta.
Bra­ni­lac op­tu­že­ne Bo­van, advo­kat Rat­ko Pan­to­vić, ka­zao je za „Dan” da je dao pri­go­vor na op­tu­žni akt, ob­ja­šnja­va­ju­ći da ni­je za­sno­van na do­ka­zi­ma već na pret­po­stav­ka­ma, što je su­prot­no Za­ko­ni­ku i kri­vič­nom po­stup­ku. Zbog to­ga je tra­žio da se op­tu­žni­ca od­ba­ci ili ma­kar vra­ti na do­pu­nu.
– Sud­ske od­lu­ke mo­gu se do­no­si­ti sa­mo na osno­vu do­ka­za, ne na pret­po­stav­ka­ma. Ta­ko­đe, vje­šta­če­nje je ne­pot­pu­no, kon­tra­dik­tor­no i ni­je za­sno­va­no na za­ko­nu ni­ti pra­vi­li­ma na­u­ke i stru­ke – ka­zao je Pan­to­vić.
Po­ja­snio je i da ni­je utvr­đe­no vri­je­me ka­da je do­šlo do he­mo­ra­gi­je, ko­je bi bi­lo ključ­ni po­da­tak.
– U slu­ča­ju da je he­mo­ra­gi­ja na­sta­la na­kon ot­pu­šta­nja pa­ci­jen­ta, u pot­pu­no­sti bi se mo­gla is­klju­či­ti od­go­vor­nost dok­to­ri­ce, čak i da je bi­la ne­sa­vje­sna, a ni­je – do­dao je Pan­to­vić.
Is­ta­kao je da je dok­to­ri­ca da­la te­ra­pi­ju Kovačeviću, ko­jeg je po pro­ce­du­ri dr­ža­la dva sa­ta na po­sma­tra­nju, na­kon če­ga ga je ot­pu­sti­la. Ta­ko­đe, da­la mu je te­ra­pi­ju za ko­ju su, čak, i vje­šta­ci uklju­če­ni u ovaj pred­met po­tvr­di­li da je dio te­ra­pi­je ko­ja se da­je ka­da na­sta­ne he­mo­ra­gi­ja.
Brat po­koj­nog S.K. u tu­ži­la­štvu je na­veo da mu je brat kri­tič­nog da­na, oko 15 mi­nu­ta iza po­no­ći, do­šao u kan­ce­la­ri­ju. U po­čet­ku se po­na­šao nor­mal­no, a na­kon de­se­tak mi­nu­ta po­čeo je da gu­bi go­vor, spu­šta gla­vu i ni­je mo­gao da sto­ji. Ubr­zo je, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, pao sa sto­li­ce, ka­da je po­čeo da mo­kri i po­vra­ća.
Ka­da ga je od­ve­zao u Hit­nu po­moć re­kli su mu da će S.K. da­ti in­fu­zi­ju, na­kon če­ga će ga ot­pu­sti­ti ku­ći. Na­kon ne­kog vre­me­na su ga po­zva­li, go­vo­re­ći mu da nje­gov brat mal­tre­ti­ra oso­blje HMP i da je tra­žio da ide ku­ći. Tvr­dio je i da mu je dok­to­ri­ca Bo­van re­kla da ni­je bit­no gdje će le­ža­ti nje­gov brat, u Hit­noj ili ku­ći, i da tre­ba što pri­je da ga vo­di. Oko 2 sa­ta iza po­no­ći, ka­ko je is­pri­čao, bra­ta je sta­vio u pr­tlja­žnik vo­zi­la i od­ve­zao ga do kan­ce­la­ri­je. Ni­je ga iz­nio iz vo­zi­la već ga je, ka­ko je ka­zao tu­ži­o­cu, obi­la­zio vi­še pu­ta. Oko 7 ča­so­va je za­vr­šio sa po­slom, ka­da je oti­šao ku­ći gdje je par­ki­rao vo­zi­lo. Vi­še pu­ta je obi­la­zio bra­ta, a oko 8 ča­so­va pri­mi­je­tio je da ne di­še, da kr­klja. Ubr­zo je vi­dio da S.K. ne da­je zna­ke ži­vo­ta. U Hit­noj po­mo­ći kon­sta­to­va­li su smrt.
M.V.P.


Umro u ge­pe­ku

Advo­kat Pan­to­vić tra­žio je da se za­vr­ši vje­šta­če­nje po vje­šta­ku ne­u­ro­lo­gu ili ne­u­ro­hi­rur­gu, ko­ji će utvr­di­ti vri­je­me he­mo­ral­gi­je. Ta­ko­đe, tra­žio je i da se pro­vje­ri ko­li­ko je smrt­nom is­ho­du kod S.K. do­pri­ni­je­la či­nje­ni­ca da je se­dam sa­ti bio u ge­pe­ku.